IBA

Ribarsko gazdinstvo 

''Ečka''  ad Lukino Selo

Beloblatski put bb

Tel. 023/884-646

ribnjakecka@panline.net

Slatinska vegetacija

           Livadsko-stepska vegetacija  kontinentalnih slatina klase Festuco Puccinellietea predstavljena  je sa više zajednica sa nekoliko sveza dva reda, što je odraz izraženog mikro  i  mezoreljefa, samim tim i različitog intenziteta prevlaženja i zaslanjivanja podloge. Ovaj tip vegetacije se u zaštićenom prirodnom dobru javlja samo u vidu oaza u njegovom krajnjem istočnom obodnom delu, samo fragmetarno razvijen.

Najveći broj fitoceneza pripada redu Festuco-Puccinellietalia, koji je u ovom delu Banata predstavljen sa tri sveze.

Sveza Puccinellion limosae obuhvata vegetaciju sodnih slatina tipa solonjeca ili solončakastih solonjeca, vlažnih do jako isušenih staništa.

Zajednica Puccinellietum limosae prisututna je fragmetarno  na Velikoj gredi, a biljni pokrivač ovih sastojina je bujan u proleće usled visokog nivoa podzemnih voda. Kasnije zemljište isuši i ispuca , a biljni pokrivač se sasuši.

Puccinellia limosa je dominantna i često jedino prisutna vrsta u ovoj floristički siromašnoj zajednici i biljnogeografski je značajna kao elemenat panonskog subendemskog karaktera. Ova zajednica je značajno prisutna u vegetaciji Farkaždinskog Rita, gde sa vlažnim, slanim livadama ima subdominantan značaj, a dobro je razvijena i u mikrodepresijama Botoškog Rita, gde se u vidu fleka ubacuje između sastojina asocijacije Achilleo-Festucetum pseudovinae ili unutar kompleksa koji grade sastojine zajednice Agrostio-Alopecuretum pratensis.

Sastojine asocijacuje Camphorosmetum annuae, zajednice kamforike, razvijaju se pod krajnje nepovoljnim uslovima, vezane su za mesta  sa velikim ukupnim sadržajem soli, a površinski A horizont je ili slabo razvijen ili potpuno nedostaje. Ovakva staništa su u proleće samo kratko vreme pod vodom, kasnije, u letnjem periodu zemljište jako isuši i popuca, površina zemlje često bude pod tankim slojem nataložene koja dolazi na površinu u uslovima jakog  isparavanja (adscedentnim putem iz slane podzemne vode). Zbog toga u građi ove fitocenoze učestvuju neke, na ovakva staništa usko prilagođene biljke polupustinjskog karaktera, među kojima se ističe edifikator – Camphorosma annua, pontsko-panonska halofita.

Zajednica Agrostio-Caricetum distantis iz sveze Juncion gerardi razvija se na vlažnom, jače zaslanjenom zemljištu. Konstantovana je na najnižim i najvlažnijim mestima u Botoškom Ritu. Neravno, džombasto tlo je naročito s proleća pod uticajem visokih podzemnih voda.

Indikatorske vrste su Carex distans i Agrostis alba (ova vrsta ima dominantnu ulogu u njenoj strukturi), determinišu ovu asocijaciju

Vegetacija livadskog karaktera na vlažnim solonjecima  na ovom području, predstavljena je asocijacijom Agrostio-Alopecuretum prantesis u specifičnim stanišnim prilikama: izraženim mikroreljefom,  prisustvom znatne količine vode u podlozi,  povremenim prosušivanjem intenzitetom zooantropogenih uticaja i sl.

Pašnjačke zajednice stepskog karakterajenim zemljištima pripadaju redu Artemisio-Festucetalia pseudovinae i svezi Festucion pseudovinae.

Na uzdignutijim delovima slatina koje su van domašaja ili su retko izloženi uticaju podzemnih i poplavnih voda, razvijaju se sastojine zajednice Achilleo-Festucetum pseudovinae. To  su pretežno slabo zaslanjene slatine tipa solonjeca ili tipični pašnjaci Banata. Tendencija daljeg pada vlažnosti podloge pogoduje razvoju kserofita, bilo da su u pitanju kserofilnije halofite, bilo prave kserofite stepskog tipa vegetacije. U florističkom pogledu najznačajnije dve vrste ove fitocenoze su Festuca pseudovina i Achillea millefolium ssp. collina, koje su i karakteristične vrste asocijacije.

Festuca pseudovina se javlja u skoro svim sastojinama sa velikom brojnošću i pokrovnošću. Njena uloga kao edifikatora zajednice je usko povezana sa konstatacijom da ima široku ekološku valencu za niz faktora.

             U nekim slučajevima obilnije su zastupljene i biljke dolinskih livada, a ponekad i         elementi stepskih fitocenoza. Ass. Achilleo-Festucetum pseudovinae, naročito njene kserotermnije sastojine u direktnom su kontaktu sa stepskim sastojinama sveze Festucion rupicolae. U zaštićenom prostoru javljaju se južno od Tiganjice i na Visokoj gredi.

design by: Vanja Lazovic, Photo: Stevo Corokalo, Predrag Kostin, Coauthors: Ljiljana Pavic, Sanja Milojevic, Dragan Vik, Dragan Blagojevic, Dusko Ruzin