IBA

Ribarsko gazdinstvo 

''Ečka''  ad Lukino Selo

Beloblatski put bb

Tel. 023/884-646

ribnjakecka@panline.net

Zeljasta vegetacija

Ovaj tip vegetacije, usled pretvaranja bara zaštitne zone u ribnjake ili njihovog isušivanja i zarastanja u visoku emerznu vegetaciju, ima normalne uslove za razvoj samo’na području Specijalnog rezervata prirode “Stari Begej- Carska bara”. Do redukcije vodenih površina i  adekvatne vegetacije na račun bujanja močvarnih sastojina došlo je usled promene vodnog režima staništa, naročito režima podzemnih voda.

Sastojine jednoličnog izgleda i kompaktnog tipa prekrivaju površinu Carska bare, tako da često ne ostaje slobodnog vodenog okna. Nedostatak talasanja i pokretanja plitke vode, uz raspadanje organskih ostataka, doprinosi povećanju zagrejanosti vode što pospešuje i ubrzava   klijanje plodova, pa i širenje vodenog oraška. Sastojine ove zajednice su konstantovane i u sporo tekućoj vodi Starog Begeja, one su raznorodnije po sastavu i slabije brojnosti, a značajnije su: -Salvinia natans i hydrocharis morsus-ranae, mestimično se javlja i Spirodella poloyrrhiza.

S obzirom  na dublju i hladniju vodu u sastojinama ove fitoceneze u Starom Begeju značajne su i skiofilne vrste Ceratophylum demersum i Najas marina (vrsta vezana za  peščano dno).

Subdominantnu ulogu u vegetaciji Carske bare ima zajednica belog i žutog lokvanja – Nymphaeetum albo-luteae. Tipična subasocijacija sa belim lokvanjem (nymphaeetosum) je dobro razvijena u Carskoj Bari, a konstantovana je i u Starom Begeju kod Perleza.  Perlesku Baru prekriva najlepša sastojina subass. Belog lokvanja, a sastojine druge subass. (nupharetosum) koje gradi žuti lokvanj zabeležene su samo na Tiganjici.

 Beli (Nymphaea alba) i žuti  (Nuphar luteum) lokvanj značajne su  vrste i kao zakonom zaštićeni ugroženi predstavnici barsko-močvarnih ekosistema, inače su siromašnog florističkog sastava i sa krupnim flotantnim listovima sužavaju slobodnu vodenu površinu i organskim ostacima zamuljuju dno.

Asocijacija Hidrocharo-Nymphoidetum peltatae, u Vojvodini je u povlačenju, pa njen nalaz u Carskoj bari samim tim dobija značaj. Sastojine zajednice žabogriza i žutog lokvanjčića prilagođene su životu u plitkim, osvetljenim, toplim vodama slabog protoka. Zato se konstantuju u vegetaciji Carske Bare samo u određenim godinama, kada je nivo vode izuzetno nizak, a njena prosvetljenost i temperatura povećane. U Starom Begeju se zbog nedostatka ovakvih uslova ova fitocenoza ne može razviti. Staništa pogodna za njen optimalan razvoj odlikuje i visoka organska produkcija sa ogromnim naslagama mulja na dnu.

Mešinka – Utricularia vulgaris spada u insektivorne biljke i nalazi se u fazi povlačenja iz ekosistema Vojvodine, kao takva nalazi se u Crvenoj knjizi flore Srbije. Vrsta roda  - Lemna sočivica, dominantna je biljka u fitocenozi i njen edifikator. Geneza i održavanje florističkog sastava ove zajednice uslovljene su fizičko-hemijskim odlikama vodene sredine, pri čemu dubina vode, eutrofnost, poseban svetlosni i termički režim predstavljaju vodeće ekološke faktore.

Slično je i sa zajednicom vodenog griza – Wolffietum arrhizae, razvijena fragmetarno na 4 mikrostaništa između Starog Begeja i  nasipa južno od Vojtine Mlake (Butorac,B i Stojšić,V. 1990). Naknadno je uslove za život našla u plitkim depresijama oko Starog Begeja, jer zbog izmenjenog vodnog režima i prosušivanja podloge u sušnim godinama postaju slične onima najplićim, toplim, stajaćim vodama Vojvodine.

Uz samu obalu Starog Begeja i u kanalima koji povezuju okolne bare sa tom rekom (danas su u agresivnom procesu zamuljavanja i  zarašćivanja i pod bujanjem akvatičnih cvatnica. Slab ili nikakak protok vode u oderđenim periodima menja ekološke prilike , te rečno vodeno stanište sve više poprima odlike barskog biotopa. U njemuje konstantovana ass.Salvinio-Spirodelletum polyrrhizae, tj. zajednica vodene paprati i sočivice koja ima dominantan karakter na ovakvim staništima. Najrasprostranjenija je na zavojima kanala i uz obalu Starog Begeja, gde je ublaženo strujanje vode i gde ona plića. Izuzetan dijagnostički značaj u njenim sastojinama imaju  vrste –Salvinia natans, Spirodella polyrrhiza i Lemna minor. U pitanju je heliofilna zajednica, flotantnog tipa, koje na površini vode grade gust zeleni „tepih“. U njenu florističku strukturu ulaze i submerzne forme tj. populacije vrsta rodova Myriophyllum i Ceratophyllum tzv.-drezge. Ova zajednica zajedno sa nadirućom trskom i rogozom doprinosi bržem zarašćivanju  spojnih kanala  i ostalih vodenih ekosistema područja.Kao i poslednje fitoceneze takođe pripadaju vegetaciji najsitnijih cvatnica klase Lemnetea.

Močvarna vegetacija specifičnog hidrofilnog karaktera, prilagođena na uslove izrazito vlažne i anaerodne uslove, daje osnovni pečat i dominantan je tip vegetacije na području  Specijalnog rezervata prirode „Stari Begej- Carska bara”.

Najveći kompleksi hidro-heliofitskog obeležja u Specijalnom rezervatu prirode “Stari Begej-Carska bara” su pod sastojinom tršćaka – asocijacija Scirpo-Phragmitetum, koja u osnovi nastanka i održavanja ima snažno nivelirajuće dejstvo vode, kako nadzemne tako i podzemne, kao apsolutno dominantnog ekološkog faktora.

U florističkom pogledu ove sastojine su izuzetno siromašne i u njima najveći značaj imaju visoke emerzne biljke – Phragmites communis i Schoenopiectus lacustris, koje dominiraju pejzažom , naročito trska koja predstavlja i osnovnog edifikatora zajednice. Ona je i graditelj tipične subasocijacije (phragmitetosum) koja predstavlja najupečatljivije močvarne komplekse u području.

Sastojine rogoza, subasocijacija tršćaka – typhetosum (angustifoliane-latifoliae),nisu česte kao obični tršćaci.

Zajednica sirotinjske trave – Glyceria maxima ima subdominantan karakter u Specijalnom rezervatu prirode “Stari Begej-Carska bara”, dok specifičnost močvarne vegetacije predstavlja zajednica iđirota – Acoro-Glycerietum aquaticae. Ograničenog je rasprostranjenja i u Vojvodini već predstavlja pravu retkost.

Zajednica Bolboschoenetum maritimi continentale u florističkom sastavu je izdiferencirana na dve subasocijacije u zavisnosti od ekoloških uslova vezanih prvenstveno za stepen vlažnosti podloge i prisutnu količinu soli (na pr. samo u Botoškom ritu se razvijaju sastojine subasocijacije schoenoplectetosum tabernaemontani, koja je inače retka na ovim prostorima) red Magnocaricetalia obuhvata vegetaciju visokih šaševa, a razvijaju se na niskim terenima sa visokim nivoom podzemnih voda tokom cele godine.

design by: Vanja Lazovic, Photo: Stevo Corokalo, Predrag Kostin, Coauthors: Ljiljana Pavic, Sanja Milojevic, Dragan Vik, Dragan Blagojevic, Dusko Ruzin